Oтац Александар Михаиловић, аутор књиге „Иза одшкринутих врата“, свештеник је у цркви Св. Максима Исповедника у Новом Костолцу. Студирао је теоријску физику на Природно-математичком факултету у Београду, са којег је прешао на Православни богословски факултет Универзитета у Београду, на коме је и дипломирао. Добитник је Повеље за културу Културно-просветне заједнице Пожаревца (2006) и уредник обновљеног часописа Епархије браничевске – Браничевски весник (од 2010). Тренутно је на докторским студијама на Богословском факултету, као и на студијама на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду.
Књига „Иза одшкринутих врата“ представља збирку огледа богословских и антрополошких у којима о. Александар дотиче древна али и увек актуелна питања о животу, Богу, другом човеку, смрти, науци и др. темама. Како сам каже: „Човекова ограниченост, омеђеност и смртност, ти универзални проблеми свих бића, не могу се решити у оквирима светске ситуације и самозатворености. Сви хуманизми и друштвена уређења, сваки стваралачки чин и екстатичка кретања, представљали су узалудне покушаје обесмрћења. Бесмртност, нетрулежност и апсолутност могу се остварити само искорачењем из самодовољне индивидуализиране егоцентричности у простор заједништва са Другим. Ово је проблем свакога човека и зато се Црква, која нуди решење, показује значајном за све континенте, како за западног човека Европе тако и за источног човека Азије, те представља конститутивни чинилац онтологије света и не може бити сведена на душебрижног спаситеља индивидуалне душе, експонат музејско археолошких и уско националних вредности које само декоришу и улепшавају стварност својим „лепим, српским” обичајима. Црква није ризница националних ритуално патриотских чинова, већ унутрашње било космоса, спас човека и еколошког система, осовина и платформа на којој стоји васиона, критички ум и алтернативни начин постојања“.

Eстетичка свест је најстарија и најуниверзалнија форма човековог духовног света, и уз то – високоразвијена и оријентисана ка дубинским, суштинским основама битија. Управо стога су естетичке вредности, као универзална квинтесенција духовног потенцијала културе, најмање подложне корозији времена и најмање зависе од језичких, етничких, религијских и сличних граница, које суштински утичу на друге вредности и форме свести. Отуда – и посебан значај изучавања естетичке свести других народа, других периода историје културе, а пре свега – древних. То се односи и на патристику. И мада се Оци Цркве нису специјално бавили естетичком сфером, нити су чак наслућивали њено постојање, они су објективно били „вредни“ и „савесни“ носиоци естетичке свести свога времена, која се у њиховом периоду, по свој прилици, најпотпуније и најадекватније остварила (иако у крајње дифузном виду) управо у њиховим безбројним текстовима, посвећеним најразноврснијој богословској проблематици. Она ће мало касније (у Византији и средњовековној Русији) наћи и адекватније форме у уметничкој култури. Међутим, у периоду прелаза од античке ка хришћанско-средњовековној култури (а нарочито – православној) нова естетичка свест се и формирала, и изражавала, и сачувала најпотпуније у светоотачкој литератури. А можда ће за будућа поколења управо тај слој патристике, aesthetica patrum, бити најзначајнији и најактуелнији.

Књига је објављена у оквиру Филозофско-теолошке библиотеке коју у Службеном гласнику уређује проф. др Радован Биговић.

У последње време све се више говори о ''глобализ ацији'', појму који прате различите семантичке конотације- углавном економске, али и културне. Глобализацију многи схватају као очигледан напредак; други пак . Но, независно од еуфорије или забринутости са којима се приступа тој појави, глобализација је процес који се одвија пред нама ...
У овој књизи архиеписком Анастасије Јанулатос, захваљујући знању и угледу што му их дају постојано богословско и верско искуство, учествовање, током више од четрдесет година, на међународним међухришћанским и међурелигијским скуповима, истраживачка путовања по свим континентима, доживљено православно сведочење у многим земљама и лично мисионарско искуство, изучава следеће теме: